Рекреативни спорт на селу као фактор културе

Рекреативни спорт на селу као фактор културе треба да представља договор како да се:

• Сеоској младежи приближи суштина природе спорта коју чини пре свега спектар здравствених, социјалних, емоционалних и других потреба.
• Ублажи дуго трајућа разлика у третману права на спорт, с обзиром на социјални статус и место боравка.
• Интензивније негују изворне вредности спорта бранећи га од лаичке професионализације и све чешћих покушаја да се она засеје и по сеоским спортским теренима.
• Допре до буџета локалне самоуправе, који су саздани и од тековине сеоских грађана, како би се новац усмерио и за потребе спорта на селу.
• Пронађу путеви који воде и до других трезора из којих би се финансирала спортска активност на селу.
• Спортском активношћу сачува и унапреди постојећа етичка иницијалност спорта сеоске младежи.
• Наслеђене и очуване вредности комшијског поверења, из сеоских авлија и атара изведу и на спортска игралишта широм Србије.
• Како би, уместо замарајућих изборних кампања „право на реч“ добила спортска кампања у којој ће доминирати вредности игре тела и духа сеоске младежи.
• Да се напокон, са организационих питања пређе и на конкретна спортска питања на селу, без којих нема најваљених добробити спорта (шта, где, када и како тренирати?).
• Пропозиције ОСИС још више примере препознатљивим нормама сеоских домаћина широм Србије.